kontakt programi o muzeju

ИСТОРИЈА

 

Одељење за историју

Одељење за историју Народног музеја у Панчеву основано је 1947. године, с циљем да сакупља, стручно обрађује, чува и излаже предмете значајне за историју града. Набавка музејских предмета вршена је на више начина: откупом, путем поклона и сакупљањем на терену.
У оквиру ове поделе, због разноврсности музејског материјала, формиране су мање збирке и колекције (оружје, медаље, планови, фотографије итд). Сви сакупљени предмети су стручно обрађени, а већи број је конзервиран, односно трајно заштићен од пропадања.

 

Турски период

У овом раздобљу Панчево је било у саставу турске империје као седиште нахије и састојало се од твђаве и паланке (Габријел Боденер, план Панћева, око 1718- год.) У тврђави се налазила турска војска на челу са заповедником - диздаром, док је паланка имала малу чаршију, џамију гостионицу, хан и била је понајвисе насељена Србима, Турцима и Румунима. Поред земљорадње и сточарства, локално становништво се бавило скеларском службом и обезбедењем путева и постаја за поштанска кола и путнике. Панчево је у саставу турске империје остало до 9. новембра 1716. године, када га заузимају Аустријанци, током аустријско - тусрког рата. 1716-1718. године.
Из периода тусрке доминације у збиркама Народног музеја Панчево поред осталих предмета налази се и јоружје тусрких ратника (кубуре, стреле, јатаган, топовска дјулад. Посебно се по својој лепоти истиче шлем турског ратника из XVII века.

Etnologija
План панчева из 18.ог века













Аустроугарски период

После уласка аустријских трупа у Панчево 1716. године, почиње ново раздобље у његовој историји - период аустроугарске владавине. Банат је био дат на управу Дворској комори у Бечу, а Панчево одредјено за средиште дистрикта, тако да се оно, у периоду од 1716. до 1764. године, развија као "коморско трговиште". Већ почетком двадесетих година XVIII века, у складу са одлукама власти у Бечу и гувемера Тамишког Баната, генерала Мерсија, почиње масовно насељавање Немаца у Банат. По доласку у Панчево, немачки колонисти формирали су такозвану Доњу варош или немачко Панчево, за разлику од Срба који су живели у Горњој вароши или српском Панчеву. Овај прилив становништва знатно је утицао на привредни развој града. Тако је 1722. године Јеврејин Кепиш отворио пивару, једну од најстаријих на Балкану, а нешто касније се отпочело са производњом свиле.
Међутим после аустријско-турског рата 1737-1739. године, у коме су Турци однели победу и под своју контролу ставили северну Србију, Сава и Дунав поново постају државне границе између Аустрије и Турске. Да би заштитлиа своје јужне територије, Аустрија је формирала Банатску војну границу 1764. године. Панчево се тада развија као граничарско трговиште; живот у граду добија свој специфични војнички колорит. У време мира граничари су били мирни ратари, а у време рата добро извежбани и опремљени војници - увек спремни да бране границе монархије. Догађај који ће у великој мери одредити даљи ток судбине Панчева јесте одлука аустријског сага, од 1. јануара 1794. године, да се споје Горња и Доња варош односно српско и немачко Панчево, и тако уједињену добију статус слободног војног комунитета. Прерна попису из 1794. године Панчево је имало 4. 588 становника, од којих је било 3. 232 православаца и 1.356 католика. Занимљиво је да је Панчево без обзира што је тек 1918. године ушло у састав једне српске државе, увек по етничкој структури било већинско српско.
У првој половини XIX века Панчево почиње да мења свој урбани лик. У самом центру   подигнута  Успенска  црква  (1807 1811),   а  нешто  касније  болница  и Магистрат.   Велике   заслуге   за   уредење   Панчева   има   и   бригадни   генерал Михаљевић. Захваљујући његом свесрдном ангажовању озелењене су многе површине (Народна башта), калрмисане главне улице и прокопани канали за одвод воде.
Оснивају се многобројна друштва, међу којима се посебно истичу Стрељачка дружна основана 1813. године, и Ватрогасно друштво, једно од најстаријих у Војводини.  Цесте су и позоришне представе као и јавни концерти и балови са војном музиком. Међутим, Хабзбуршку монархију, као и већи део Западне и Средње Европе, почетком   1848.   године,   захватила  је   револуција.   Српско   становништво   у Војводини   прогласило   је   аутономно   Српско   војводство   и   сукобило   се   са Угарском.
За богат културно - просветни живот заслужни су и песник Васа Живковић композитор и диригент Мита Топаловић и виртуоз на виолини Драгомир Кранчевић. Међутим, Банатска војна граница развојачена је 1873. године и Панчево више није било директно потчињено Бечу, већ је ушло у састав Угарске. Срби-Панчевци били су незадовољни овом променом и огорчено су се супротстављали настојању угарске владе да, путем школа, штампе и свог чиновништва мађаризује локално становништво. У тој борби посебно су се истицали др. Светислав Касапиновић, Јован Павловић и Каменко Јовановић. Када је почео Први светски рат угарске власти су похапсиле истакнутије Панчевце и послале их у неке од злогласних казамата (темишварски, арадски и др.). Репресалијама и претњама покушали су да заплаше локално становништво. Сипске трупе, које су претходно успешно ослободиле Србију, умарширале су у Панчево 8. новембра 1918. године. Град на Тамишу, који је по свим пописима из претходних периода био највише српски коначно је ушао у састав једне српске државе. Ослободиоци су одушевљено доцекани.
Из овог периода ауторугарске доминације сачуван је велики број предмета (оружје, новац, мапе, плакате, фотографије итд). Посебно се истиче застава Српског Војводства из 1848. године која је један од највреднијих музејских експоната историјске збирке.

Велики трг у Панчеву

Велики трг у Панчеву
Војвода Стеван Шупљикац, командант Српске војске у Револуцији 1848-49
Војвода Стеван
Шупљикац
Застава Српског Војводства из 1848.год
Застава Српског
Војводства из 1848.год













Југословенски период

У периоду између два рата Панчево доживљава нови привредни узлет. Отварају се фабрика сијалица "Тесла", Индустрија стакла Панчево, фабрика авиона "Утва" и низ других мањих фирми, тако да се може говорити о значајном индустријском центру на Тамишу. У току Другог светског рата у Панчеву су били на власти фолксдојчери (домаћи Немци). Током окупације починили су многе злочине над локалним становништвом. Већ у јуну 1941. године у Панчеву је основан злогласни фашистички логор "Свилара", где су на најсвирепији начин били мучени и убијани панчевачки патриоти. У непосредној близини града, на путу ка селу Јабуци, постојало је велико стратиште на коме су Немци стрељали више хиљада Срба, Јевреја и Рома из целе земље. И поред тога, покрет отпора у Панчеву и околини, током читавог рата, није престајао да делује. Ликвидирање Немачких војника, агената и доушника, паљење жита, растурање летака, биле су само неке од акција илегалаца.
Панчево су 6. октобра 1944. године ослободиле партизанске јединице и трупе Црвене армије. У послератном периоду у Панчеву се наставило са даљом изградњом посебно привредних капацитета. Панчево се развило у модеран индустријски град. Довољно је поменути само: Рафинерију нафте Панчево, фабрику вештачких ђубрива - "Азотару", Петрохемију - Панчево, које, уз већ поменуте фабрике, заокружују слику о Панчеву као једном од значајнијих индустријских центара, не само у Војводини, већ у читавој Србији.

Панчево измедју два светска рата
Панчево измедју два светска рата
Мач припадника Краљевске гарде из 30их година 20ог века
Мач припадника
Краљевске гарде
Вајфертова пивара у Панчеву
Вајфертова пивара у Панчеву












Из овог периода у збиркама Народног Музеја Панчево налазе се многобројни предмети (фотографие, плакати, оружје и делови покућства итд). Посебно је богата збирка разгледница Панчева између два светска рата.

sms lån

Историјско одељење Народног музеја у Панчеву повремено приређује тематске изложбе. Од оснивања Музеја до данас, оваквих изложби разноврсне тематике било је више десетина. Неке од најистакнутијих су: Панчево у Српском покрету 1848-49, Дан Панцева, Панцево на старим разгледницама, 190 година Стрељачке дружине ,,Панчево 1813”. Поред тога, кустос историчар бави се научно-истраживачким радом, а резултате својих истраживања објавље у књигама, стручним часописима и каталозима.

Срђан Божовић,
виши кустос историчар